OPEN 12 - 20h
SUBOTA 12 - 17h
SUNDAY - НЕ ДЕЉАМО

Рамајана је, уз Махабхарату, најчувенији староиндијски еп, а ми коначно имамо на српском језику, у форми романа, најуспешнију савремену обраду тог светског класика, дело индијског писца Рамеша Менона.

Рамајана је епска приповест смештена у шумску Индију из праисторијских времена. Као једна од најомиљенијих и најтрајнијих легенди, она представља непобитну чињеницу за бројне милионе људи који обожавају Раму, принца Ајодије, инкарнацију Бога Вишнуа. Без обзира на њихово религијско опредељење, за Индијце је Рамајана велико књижевно дело, прича о рату између добра и зла, а такође и канон који прописује понашање које је и дан данас широко прихваћено. Рама је легендарни јунак, а ајана је његово путовање, како физичко тако и духовно.

Као Аватара, божанска инкарнација, Рама поседује особине људског бића, али и оружје и снагу Бога. Рама долази да уништи демоне, да раскине окове таме и да у Божју творевину врати дарму. Појам дарме је стар колико и индијска традиција; његово значење обухвата идеје попут дужности, рада, правичности, честитости, правде, космичког закона и склада и вечне истине.

Теме Рамајане су безвремене и универзалне. Доброта и љубав се показују као љубав оца према сину, љубав сина према оцу, узајамна љубав четири брата, љубав мужа према жени и жене према мужу и узајамна љубав пријатеља. Али, описани су и похлепа, пакост, превара и издајство, такође и племенитост карактера, несебичност, пожртвованост и побожност. Укратко, сва искуства и вредности људског духа уткани су у ову легенду, мада су представљени у дивовским размерама.

Рама је сам по себи Марјада Пурушотаман: човек беспрекорне племенитости, савршени човек. Он је савршен зато што је отеловљени Бог. Ипак, због тога што он јесте и због тога што је његов суштински задатак да спаси човечанство, он мора да пострада више од иједног другог човека. У том смислу, овај еп неминовно позива на поређење са једним другим великим књижевним делом из давнина – Библијом. Дух изванредног принца Раме прожима овај еп, исто као што дух Исуса из Назарета прожима Нови Завет. Обојица пате и обојица су на свој начин распети да би спасили људски род. И обојица на крају побеђују.

Више од ичега другог, читање Рамајане приближава читатеља племенитом, светом и живућем духу Раме. Без обзира којој религији човек припада, или је пак безбожник или неверник, додир Раминог духа је врло дубок и лековит. То је основни циљ овог епа, јер је принц Ајодије, исто као и Христ, оличење доброте и кроткости, жртвовања и, изнад свега, љубави.

Осим тога, Рамајана је натопљена духом Рамине супруге Сите. Хиндуси верују да је она била инкарнација Богиње Лакшми, сапутнице Бога Вишнуа. До данашњег дана Сита представља праузор непорочне индијске женствености. Читајући Рамајану, видимо да је Равана из Ланке био толико моћан да су Ситина чедност и смелост, чак и више од Раминог јунаштва, биле неопходне да тај силни демон буде надјачан.

Класична индијска уметничка традиција је посвећеничка, било да се ради о музици, литератури, плесу, сликарству, вајарству или архитектури. Једина сврха уметности је богоштовање, величање и призивање бакти, верског обожавања и усхићења. Рамајана је у најмању руку требало да пробуди духовност у читаоцу и поведе га на велико путовање које на крају, макар и после бројних живота, доводи до истинског циља целокупног постојања – до мокше, нирване, истине која ослобађа, до Бога. Учитељи из давнина су без изузетка говорили да слушање Рамајане или њено читање служи истеривању човекових греха из овог и претходних живота, прочишћавању његове душе.

У исто време, Рамајана је израз слободоумне земаљске традиције, оне која се бави чињеницама похлепе, похоте и моћи, рата и краљевског положаја, племенитости, трпељивости, јунаштва и страдања, као и величанственом, радосном и потресном неизбежношћу судбине – људским стањем, човековом ситуацијом. У том смислу, ова легенда поседује сва обележја која одликују бесмртне литерарне класике: она брижљиво чува безвремене вредности човечанства, а притом је невероватно заносна прича. Изнад свега, Рамајана је љубавна прича, написана више од хиљаду година пре него што је романтична љубав постала једна од главних тема западне књижевности.

Рамајана је заснована на неким од најстаријих преживелих митова на свету. Савремени учењаци сматрају да је настала негде око 300. године п.н.е., док побожни Индуси верују да је написана пре много хиљада година. Еп је назван Ади Кавја, први спев на свету. Кавја је дело кавија, „оног који види“ – видиоца-песника, визионара. Каже се да је песник Валмики био први којег је сам Творац, Бог Брама, надахнуо да исприча повест о Рами.